"Цар је го" или Шта сви виде, а неће да кажу

"Цар је го" или Шта сви виде, а неће да кажу

Balaban skupstina

Политичке партије на власти управљају свим аспектима друштвеног живота: од запошљавања, преко јавних инвестиција, до социјалне помоћи, да не набрајам даље.
Политичким партијама управља неколицина моћника (обично 1-3) у партијском врху, који приватизују и инструментализују партију за остваривање својих личних и породичних интереса, те интереса тајкуна који их плаћају за уступке и политичке услуге.
Моћници у врху партија окружени су све већом армијом поданика, полтрона и послушника, који зарад својих егзистенцијалних и других интереса пристају да служе тим моћницима и њиховом интересу, губећи притом своју личност, достојанство и интегритет, умјесто да служе грађанима и јавном интересу. Медији и новинари прихватају такође поданичку улогу и тиме потпуно занемарују и изигравају своју незамјењиву улогу у друштву и јавности.
Партије које тренутно нису на власти функционишу по истим правилима чим дођу на власт. Њихово погонско гориво нису интереси грађана, већ интереси партијских моћника.
Интереси грађана и привредника, академске заједнице, културних и спортских радника... појављују се само у вријеме избора. Одмах након тога нестају са политичке и јавне сцене, јер нема ко да их заступа и да ради на њиховом остваривању.
Ове ствари се не могу промијенити и поправити дјеловањем кроз политичке партије, јер оне нису демократске већ аутократске институције. Ове ствари се не могу промијенити и поправити у кратком року, јер ће политички моћници урадити све да то спријече.
Ове ствари се могу промијенити и поправити само грађанским активизмом и јачањем грађанског самоорганизовања и иницијатива. Само организовани грађани могу да буду демократски коректив аутократски вођеним партијама и отуђеним центрима моћи.
Промјене се уводе малим корацима и почињу од оних који су спремни да плате цијену слободног политичког дјеловања и заступања интереса грађана (или слободног академског, новинарског и сваког другог јавног дјеловања) личним одрицањем од „бенефита“ који им се нуде кроз служење партијским моћницима. Од оних који су, попут дјетета из познате Андерсонове бајке, једини спремни да кажу оно што сви виде: да је „цар го“, да се ради о општој обмани и да никаквог новог одијела нема. Од оних који су, као остварене и слободне личности, спремни да служе грађанима и јавном интересу. Од те првобитне „мрвице“ временом се ствара критична маса способна да преокрене ствари ка правом смјеру.

Будимир Балабан, дипл. инж. грађевинарства

Горан Пивашевић: Мјесне заједнице

Горан Пивашевић, дипл. инж. архитектуре

  • један од оснивача иницијативе грађана Рекреативна зона Бањалука
  • инструменталиста у етно групи „Траг“
  • према новим изборима, независни кандидат члана Савјета мјесне заједнице Центар 2

У јединству многих је снага која чини добро. Допринијети томе дужност је сваког од нас.

Надвојвода Johann (1782-1859)

Ово су ријечи аустријског надвојводе, из земље у коју врло често идемо, али само да бисмо уживали и нешто купили, а најмање да бисмо искористили нешто од њиховог знања и искуства помоћу којег бисмо нашу друштвену заједницу подигли на виши ниво него што је то данас случај.

Опширније...

Можемо ли створити околишно прихватљив енергетски сектор у БиХ?

МОЖЕМО!

Заштита околиша и интензивирање активности на ублажавању и прилагођавању климатским промјенама у БиХ постају апсолутни императив, како због побољшања озбиљно угрожених животних услова становништва, тако и због обавеза преузетих потписивањем међународних уговора од стране државе. Највећи негативни утицај на околиш и климу, а тиме на све сфере друштвено-економског развоја има производња и кориштење фосилне енергије (нарочито угља), као и веома нерационално кориштење енергије у свим секторима (јавном, стамбеном, пословном).

Опширније...

Драшко Станивуковић: Трошкови под велом лажних уштеда

На 4. сједници Скупштине града Бањалука одборничке накнаде су смањене са 170 КМ, и то са 790 на 620. Сви су писали и говорили о томе као добром потезу градских власти, усклађивању са новим Законом о локалној самоуправи, новим уштедама и смањивању непотребних трошкова, а све у жељи да се та средства преусмјере грађанима.

Опширније...

ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО – МОГУЋНОСТ И ШАНСА ВЕЋЕГ ЗАПОШЉАВАЊА

Мр Гордана Лиховић, Удружење жена предузетница и руководилаца предузећа Републике Српске - УНА РС


Иако статистички подаци показују благи раст запослености у РС, још увијек се ни изблиза не користе сви механизми за повећање запослености. Једна од могућности је и подстицање запошљавања жена и маргинализованих група. На нашим просторима још увијек се са скепсом гледа на ове механизме иако је у свијету то препознато као потенцијал који даје видне резултате.

Опширније...

Боран Босанчић: Нереални захтјеви превозника

Понавља нам се прича у којој превозници траже повећање цијене карата у градском превозу. Стиче се утисак да мисле само и искључиво на своје приходе, па траже повећање чим цијена горива мало скочи, а тихи су када цијена горива пада. Њихови су захтјеви овај пут заиста нереални.

Опширније...

MИРНА САВИЋ БАЊАЦ: Култура

Задњих дана веома актуелна, замислите, култура! Нешто се иза брда ваља. Нека, свака промјена је добро дошла у нашој учмалој средини. Као члан Савјета за културу у протеклом мандату, а и сад, морам написати пар чињеница и пар личних ставова. Четири године нисам пропустила ниједну сједницу, ниједну прилику да јавно изнесем и личне, али и ставове људи из струке. На yоутубе сам постављала (скоро све) своје дискусије. Али понављам, од ове предизборне кампање и све до данас, никад више ријечи о култури, па да искористим прилику која је актуелнија од било које претходне сједнице. 

Опширније...

Драшко Станивуковић: ПИСМО ОДБОРНИЦИМА

Драге моје колеге одброници,

Позивам Вас да се, као они који представљају наше грађане и који за то добијају одређену накнаду за тај посао, овог мјесеца одрекнемо једног дијела (процента) те накнде и да одређеном броју социјално угрожених породица из нашег града помогнемо да себи приуште новогдишњу или божићну трпезу обогате.

Опширније...

Драшко Станивуковић: Новац трошимо тамо гдје не треба!

350 000КМ фонд за политичке опције. Плаћамо странке које наш град воде у суноврат?
2,8 милиона град годишње даје за стручне услуге? Гдје су ти стручњаци када наш град из године у годину назадује и за наредне 4 године треба да плати дуг од 75 милиона?
За износ од 2,8 милиона КМ, наш град може да запосли 280 најбољих студената или ратних војних инвалида или мајки са четворо дјеце?! Ми то не чинимо, него дајемо за неке измишљене услуге које иду у џепове људи који су наш град оскрнавили! Шта ви мислите о томе?

Опширније...

Одборници некад и сад

Здравко Миовчић

Читам нашу кућну копију мемоара професора Сретена Миовчића, брата мог ђеда Митра. Сретен је био први школован човјек у нашој породици и у цијелом трновском крају, подно Трескавице код Сарајева. Практично се сам одшколовао, подучавајући имућну дјецу, и тако завршио факултет и постао грађевински инжењер подобро прије 2. свјетског рада, стичући титулу која је дуго година послије тог рата имала магичан призвук нечега што више није било достижно – „предратни инжењер“. Ни прије ни послије тог рата није био члан Комунистичке партије ни Савеза комуниста. Политиком се није бавио, а налазио се на кључним дужностима у периоду послијератне обнове, успјешно водећи и завршавајући пројекте који су изгледали као немогућа мисија у тим оскудним временима. Господствен, висок и лијеп мушкарац, строг предавач и угледан грађанин Сарајева, никада није ни магистрирао ни докторирао, а имао је статус редовног професора и шефа катедре за дрвене конструкције на Грађевинском факултету у Сарајеву до краја свог дугог живота.

Опширније...

Стољетна културолошка уснулост града на Врбасу

Јелена Павловић, дипломирани инжењер архитектуре

Март 2016. године, чекамо улазак у дворану. Мој поклон мајци и сестри је улазница за спектакл који се одржава у нашем граду. Узбуђење и радост се осјећају у ваздуху, јер сваког тренутка треба да почне балетска представа „Лабудово језеро“. Сат времена касније осјећај горчине у стомаку. Сцена потпуно непримјерена, умјетници које смо видјели у тренутку мијењања костима, лош звук, ехо и жамор због непостојећих акустичних рјешења, а о удобности сједишта сувишно је и говорити...Вјерујем да ти умјетници више никад неће доћи у наш град. Наш град који с поносом називамо универзитетским и административним центром Републике Српске?

Опширније...