Logo

logo

Glavni meni

Стољетна културолошка уснулост града на Врбасу

Јелена Павловић, дипломирани инжењер архитектуре

Март 2016. године, чекамо улазак у дворану. Мој поклон мајци и сестри је улазница за спектакл који се одржава у нашем граду. Узбуђење и радост се осјећају у ваздуху, јер сваког тренутка треба да почне балетска представа „Лабудово језеро“. Сат времена касније осјећај горчине у стомаку. Сцена потпуно непримјерена, умјетници које смо видјели у тренутку мијењања костима, лош звук, ехо и жамор због непостојећих акустичних рјешења, а о удобности сједишта сувишно је и говорити...Вјерујем да ти умјетници више никад неће доћи у наш град. Наш град који с поносом називамо универзитетским и административним центром Републике Српске?

Заинтересована положајем културе у нашем граду почињем истраживати и враћам се у рани двадесети вијек када Бањалука постаје центром Врбаске бановине Краљевине Југославије и када доживљава свој највећи успон.

Март 1930. године, по налогу бана у београдској „Политици“ и сарајевском „Народном јединству“ објављен је Конкурс за израду идејних скица за „Банску палату“ и „Банске дворе“ у Бањалуци. Објекти чија изградња произилази из потребе за садржајима и програма који постају носиоци модернизације и урбанизације града који у том тренутку има 22.165 становника. Први бан Врбаске бановине Светислав Милосављевић (1882-1960), за само четири и по године свог бановања (1929-1934) оставља Бањалуци монументалне објекте Банског двора и Банске управе, Народно позориште, хотел Палас, Соколски дом, Градски парк, Етнографски музеј, школе, болнице...

banski dvor spoljasnjost

banski dvor unutrasnjost

 

Централна просторија Банског двора је велика сала површине 300m2. Раскошна дворана, пространа и свечана, намијењена сценском и концертном програму пројектована за 400 посјетилаца. Сваки дио пројекта разрађен је веома пажљиво, од пропорционалног броја мјеста у складу са величином града, до најситнијих детаља као што су шарке и кваке на вратима. За израду свих унутрашњих простора коришћени су висококвалитетни материјали: америчка ораховина за фурнире у Вијећници и Плавом салону, са оквирима од племените чамовине и текстилним облогама од специјалног „Вандштофа“ са посебном мустром у ткању, затим најфинија славонска храстовина за израду зидних облога и неких дијелова столарије, храстов паркет, вјештачки камен...

Читам полако и замишљам концерте и све остале умјетничке садржаје који се одржавају у том тренутку у нашем граду. Пожелим само на тренутак бити дио те атмосфере и осјећати се другачије него у марту 2016. године.

У ком тренутку смо заборавили, изгубили, запустили, занемарили културу? Коју год ријеч изаберем није довољно снажна,  да опише ону горчину у стомаку коју смо сви заједно осјећали послије „Лабудовог језера“. Коме је уопште пало на памет да се такав културни догађај може одржати у спортској дворани?

Истражујем даље, у процесу транзиције (полако али сигурно почињем мрзити ову ријеч) у ком се налазимо, морају постојати добра рјешења. Прва станица су ми сусједне земље, које много лакше хватају корак са савременим токовима.

Стижем у Мађарску, област Барања, град Печуј који према посљедњем попису има око 145.000 становника и остајем нијема пред културним садржајима који тај град нуди. Прије тридесет година мало вјероватно да би нам град у сусједној држави био тако упечатљив и другачији, али данас, за тај град можемо слободно рећи да је један цијели вијек културе, испред нас.

Покушавам у мору информација да пронађем податке о њиховој концертној дворани или и они одржавају културне догађаје у спортској дворани?

Године 2010. Печуј је проглашен за Европску престницу културе и ако мислите да је та награда дошла стихијски, гријешите! Носиоци власти су четири године раније поставили циљ и за постизање истог упрегнули све ресурсе које су имали. Међу првим корацима био је управо пројекат и изградња концертне дворане.

Државни конкурс за пројекат концертног и конференцијског центра расписан је 2007. године, камен темељац ударен средином 2009. године, а крајем наредне године објекат је био у потпуности завршен. Објекат се простире на 11.144m2 и поред велелепне концертне дворане за 1.000 особа има и две конференцијеске сале капацитета до 300 особа, пет малих намјенских сала и студио за филхармонију... Акустика је постигнута са шест инча дебелим дрвеним плочама од црне јохе и асиметричном структуром просторије. Дрвена облога је мјестимично испупчена, док свјетлосне траке смјештене испод и изнад геометријских призми бацају поглед на позорницу. У овом објекту чак три догађаја се могу одржати у исто вријеме: филхармонијски оркестар може да користи властиту дворану, садржај попут концерта или сличног сценског наступа велику дворану, док се у конференцијским салама могу одржавати пословни састанци.

pečuj spoljasnjost

pečuj unutrašnjost 

Простор дворане је мултифункционалан и позорница може бити позиционирана на три начина, а редови сједишта се могу уклопити испод средње галерије, тако формирајући простор за догађаје. Мултифункционалности простора доприноси и велико пројектнo платно смјештено иза позорнице. Поред простора дворане пројектован је студио који је скривен од очију јавности, и у својој свакодневници служи као пробна дворана Панон филхармоније. Осим тога, представља студијски простор који је погодан за снимање високо квалитетних аудио снимака.

Да ли сам погрешно чула или и ми имамо филхармонију? Свака информација која се појави у јавности о нашој филхармонији стидљиво тражи пут према грађанима. Сви ти концерти који се одржавају у сали Банског двора коју је овај град својим капацитетом давно прерастао, резервисани су нажалост само за одређене. Оног тренутка када изградимо објекат капацитета какав има Печуј, а који  при том има 50.000 становника мање од Бањалуке, успјећемо поново приближити културу грађанима, а то нам и мора бити основни циљ.

ОПЕРАТИВНИ ПРИХОДИ
1. ПОДРШКА ДРЖАВЕ 40%
2. ГРАД 33%
3. СПОНЗОРСТВО 10.7%
4. ПОДРШКА СУСЈЕДНИХ И ПАРТНЕРСКИХ ГРАДОВА

 

7.5%

5. ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 5.3%
6. ОСТАЛЕ  ДОНАЦИЈЕ И ПРИХОИ  ОД УЛАЗНИЦА 3.5%

 

 Поставља се питање како? Вјерујем да је рјешење ту иза угла и да је кључ искључиво у упорности и раду. На приложеној табели видљиво је учешће у пројекту који је спроведен у Печују. Пројекат  који је од културног значаја за цијелу регију неопходно  је финансирати из различитих извора и подршка државе је најважнија. Изненађујућа чињеница јесте да је проценат спонзорства веома висок, као и подршка сусједних и партнерских градова. Такође, подршка европске уније није занемарива, али није ни висока колико бисмо очекивали. За свако од наведених учешћа неопходно је много рада, лобирања и прије свега чврст став и одлука локалне самоуправе, а искрено вјерујем да ће овакав и пројекти слични њему пронаћи пут, како би се култура вратила и у животе нас обичних грађана.

Pin It

Pisite nam

 znak pisite nam