Logo

logo

Glavni meni

ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО – МОГУЋНОСТ И ШАНСА ВЕЋЕГ ЗАПОШЉАВАЊА

Мр Гордана Лиховић, Удружење жена предузетница и руководилаца предузећа Републике Српске - УНА РС

gordana lihovic vecaИако статистички подаци показују благи раст запослености у РС, још увијек се ни изблиза не користе сви механизми за повећање запослености. Једна од могућности је и подстицање запошљавања жена и маргинализованих група. На нашим просторима још увијек се са скепсом гледа на ове механизме иако је у свијету то препознато као потенцијал који даје видне резултате.

Често се поставља питање: зашто потенцирати и одвајати женско предузетништво или предузетништво жена од предузетништва уопште. Многобројна истраживања и студије су показале да је предузетништво жена специфично по многим параметрима: доминантне обавезе око дјеце и породице, другачији приступ обавезама, однос са запосленима је приснији-као велика породица, већа одговорност код узимања и враћања кредита, стрпљивост и стабилност у ставовима, мрежна „породична „ структура, разумијевање за туђе понашање и проблеме, емотивна издржљивост и резистентност на фрустрације, већа самоконтрола...

Питање развоја малих и средњих предузећа у развијеним и неразвијеним земљама свијета, као и повећања броја приватних женских бизниса, привлачи пажњу истраживача готово тридесет година, прије свега због његовог великог значаја за рјешавање проблема незапослености и уопште побољшања егзистенције људи. То је довело до промјене стратегија међународних институција у односу на жене као социјални капитал, из чега су произашли посебни програми подршке владиних институција и невладиних организација ширем укључивању жена у самосталне пословне активности. На таласу тих активности многе жене широм свијета добиле су прилику за едукацију и стицање знања и вјештина неопходних за отпочињање, развијање и вођење самосталних фирми. Истраживачи економских реформи у земљама транзиције сматрају да је за успјех ових реформи неопходно осигурати законодавну, финансијску и институционалну подршку предузетништву на свим нивоима власти. 

Јачање самосвјести жена о властитим способностима и потенцијалима за укључивање у тржишне активности - тржишну утакмицу, евидентно је у земљама свих нивоа развијености и у свим регијама свијета. Може се, без претјеривања, рећи да су жене значајно допринијеле динамизацији развоја сектора малих и средњих предузећа и учиниле га разноврснијим. Феномен женског предузетништва укључује и нове аспекте, прије свега то да жене желе и морају да ускладе породичне и професионалне обавезе, те да своје бављење предузетништвом високо персонализују, транспарентно у њега уносећи своје особине личности и вредности.

Веома је важно нагласити питање економске слободе: сиромашан човек је, заправо, неслободан човек, те је основа за разумијевање значаја малих и средњих предузећа и уопште предузетништва, заправо у тој сфери, у сфери стварања могућности да људи имају пристојну економску егзистенцију, односно да имају шансу да сами себи обезбједе средства за живот.

Основни пролеми у запошљавању жена су неадекватна квалификациона структура, дискриминација по старости (ејџизам), притисци ради одлагања закључења брака и родитељства, сексаулне уцјене и др. Најчешће препреке у самозапошљавању жена на простору еx Југославије су недостатак почетног капитала, несигурност економског окружења, кредитна неспособност (недостатак власништва на непокретностима), недостатак знања и вјештина за предузетништво, недостатак самопоуздања. Посебно је наглашен проблем запошљавања жена преко 50 година, домаћица, пољопривредница, младих жена и жена из вишетруко дискриминисаних група (жене инвалиди и самохране мајке).

Предуслов економског развоја је друштвена стабилност, која је заснована на политици једнаких могућности, солидарности, социјалној инклузији и друштвеној правди. Економски развој није могућ без адекватног коришћења и женских људских ресурса, па је зато неопходно да се мјерама позитивне акције жене подстакну за веће укључивање у тржишну економију. За економски просперитет локалне заједнице од кључне је важности снажно подржати предузетништво. Подршком предузетништву жена и других припадника маргинализованих група (младих, инвалида, избјеглих и расељених лица, повратника, борачке популације) додатно се стварају претпоставке за смањење сиромаштва, радно ангажовање и социјалну кохезију великог броја радно способног становништва.

Подршка предузетништву на нивоу локалне заједнице је базична потреба и представља креативни потенцијал за доносиоце одлука који имају знање и визију. Мјере подршке предузетништву на нивоу локалне заједнице требају досвести до повећања запослености, смањења незапослености, до повећања прихода појединаца и локалне заједнице, до раста и развоја постојећих и повећања броја новооснованих привредних субјеката. Чињеница је да је за развој предузетништва потребна вертикална и хоризонтална синхронизација стратегија, закона, одлука и механизама од највиших нивоа власти до локалних заједница, а од локалних заједница подстицајним механизмима до предузетника.

Добро осмишљене подстицајне мјере не морају нужно имлицирати и велика подстицајна средства. Подстицајне мјере могу бити и условне, ако предузетници не отпуштају раднике или повећавају број запослених, то може бити основица за умањење обавеза према администрацији или ниже комуналне накнаде, мању стопу пореза на имовину или непокретности.

На значају добијају и индиректне мјере које подстичу предузетништво кроз омогућавање аплицирање за средства фондова ЕУ, смањење незапослености, елиминацију дискриминације по основу пола или припадности мањинској групи, повећање запослености маргинализованих група, укључење сеоског становништва, посебно жена, у предузетништво уз материјално оваплоћење њиховог рада и опште добробити локалне заједнице и друштва у цјелини.

Удружење жена предузетница и руководилаца предузећа Републике Српске - УНА РС у сарадњи са Савјетом за женско предузетништво Подручне привредне коморе Бања Лука урадило је Анализу женског предузетништва на подручју ППК Бања Лука.
Анализа је показала да предузенице у великом проценту воде породични бизнис и да преко 70% предузетница жели да прошири бизнис. Недовољна је информисаност о доступним финансијским средствима, а предузетнице у 80% случајева користе средства микрокредитних организација по веома неповољним условима. Само 18% предузетница је имало подршку институција приликом започињања бизниса. Највећи проблеми су висина комуналних накнада и обавезе према администрацији. Велики проблем представља недостатак обртних средстава што значи да се свака шеста предузетница сусреће са проблемом недовољне акумулације капитала. Сасвим сигурно је да отежаном одржавању ликвидности доприноси и проблем наплате, односно реализације.
Анализа је указала и на очекивања предузетница. Подстицајним средствима за запошљавање, али и другим мјерама локалне заједнице и институција, 61% предузетница очекује да се помогне ради повећања броја запослених или задржавања постојећих радних мјеста. Ови одговори могу се довести у везу са наведеним највећим проблемима у пословању. Ако локална заједница и надлежне институције смање висину комуналних накнада и обавезе предузетника према администрацији, имаће мањи прилив у буџет. То ће растеретити пословање предузетника који ће моћи више радника запошљавати, повећати обрт средстава и увећати капитал, а дио новца се враћа у буџет кроз порезе. Ново запошљавање доводи до повећања потрошње и долази до пуњења буџета. Иако дјелује превише једноставно и оптимистично, то је суштинско рјешење. На носиоцима власти је да нађу начин да се то и реализује. Један од кључних момената је коришћењем информационих технологија ради повећања ефикасности администрације, боље доступности информација, размјене података и осталих предности ткз. е-управе.

Pin It

Pisite nam

 znak pisite nam