Logo

logo

Glavni meni

Горан Пивашевић: Мјесне заједнице

piva pivasevic

Горан Пивашевић, дипл. инж. архитектуре

  •       један од оснивача иницијативе грађана Рекреативна зона Бањалука
  •       инструменталиста у етно групи „Траг“
  •       према новим изборима, независни кандидат члана Савјета мјесне заједнице Центар 2

У јединству многих је снага која чини добро. Допринијети томе дужност је сваког од нас.

Надвојвода Johann (1782-1859)

Ово су ријечи аустријског надвојводе, из земље у коју врло често идемо, али само да бисмо уживали и нешто купили, а најмање да бисмо искористили нешто од њиховог знања и искуства помоћу којег бисмо нашу друштвену заједницу подигли на виши ниво него што је то данас случај.

Поред недостатка јединства, у нашем друштву већином влада и велика незаинтересованост за основна друштвена дешавања, како у држави, тако и на нижим нивоима: насељима, мјесним заједницама, зградама и на крају и у појединим породицама. Постали смо издвојени и сами себи довољни. У том себичном животарењу не дајемо све од себе како бисмо своје искуство и знање искористили за побољшавање услова живота у својој заједници, већ се на све начине трудимо да узмемо све за себе, заобиђемо правила и на најлакши начин дођемо до што више користи.

Проблем је у томе што је мало тога остало.

Шта би то мјесне заједнице требале бити можемо сазнати из дефиниције која годинама стоји на службеној страници Града (www.banjaluka.rs.ba) и која гласи:

"Мјесне заједнице су облик непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи, а образују се за подручја – која представљају територијалну и функционалну цјелину – на којима постоји интерес становника за остваривање заједничких интереса и потреба, као и међусобна повезаност грађана."

Кључне ријечи из ове дефиниције биле би: учешће грађана, функционална цјелина, интерес становника, потреба, повезаност.

Мислим да ни горепоменути надвојвода не би овако садржајну дефиницију мјесне заједнице могао саставити.

Али ово је дефиниција. Сада ћемо видјети шта је реалност.

Протекли избори за чланове Савјета мјесних заједница су лакмус папир који је конкретно показао наше стање у заједници. Неинформисаност грађана о овим изборима владала је на сваком кораку. Да будем прецизнији, неинформисаност грађана о овим изборима влада од почетка деведесетих година. Данас је већ 2017. Простом математиком дођемо до броја од 27 потрошених година!

Зашто сам споменуо прво надвојводу и његову дефиницију у којој се спомиње јединство? 

Сви ће се вјероватно одмах сложити да је недостатак новца главни проблем наше неразвијености у односу на друге земље. Ево један конкретан примјер који ће показати да новац у многим стварима није пресудан.

Ако знамо да се у Бањалуци налази 57 мјесних заједница, замислите да је свака мјесна заједница сваке године, у ових протеклих 27  година,  годишње посадила само 4 нове саднице дрвета. Сами одредите врсту саднице, ђубрива, радне снаге и израчунајте колики је то новчани износ на годишњем нивоу.

Данас би Бањалука била богатија за 6156 стабала више.

За многе ствари у животу нису потребни новци, већ ВРИЈЕМЕ. Изгубили смо 27 година које се више никада неће вратити. Данас вријеме купујемо кредитима, умјесто да га правилно и јединствено користимо, будемо вриједни и упорни.

Ако имате више од 35 година, поставите себи питање: „Шта је мјесна заједница урадила лично за вас у протеклих 27 година?“

Вјероватно ништа. Мјесне заједнице су формално биле ту како би се испунила процедурална форма и гдје би све било урађено по правилницима и Закону.

Да су мјесне заједнице постојале онда не би било потребе за све већим бројем иницијатива грађана, које су данас једини спас у исправљању „кривих Дрина“. Једна од таквих иницијатива је и Иницијатива грађана „Рекреативна зона Бањалука“ чији сам један од покретача и која је након 3 године успјела ослободити тај природни амбијент града од добро смишљеног пуштања аутомобилског саобраћаја. Али да је би та иницијатива фунцкионисала, неко је морао уложити своје ВРИЈЕМЕ, а не новац!

Још једна од иницијатива је Иницијатива грађана „Борик“ која је успјела сачувати дјечије игралиште у Борику. Данас и званично почиње изградња тог игралишта које ће до Дана града бити завршено.

То су успјеси грађана који су требали бити реализовани преко мјесних заједница. Требали су, али нису, јер мјесне заједнице не функционишу, многи грађани ништа о њима не знају нити о протеклим изборима чланова Савјета.

И сам сам за изборе чланова Савјета мјесне заједнице Центар 2 сазнао сасвим случајно на Скупштини ЗЕВ-а своје зграде. Комшије су међусобно причали и похвалили се како су кандидовани од стране странака за предстојеће изборе. На моје питање, како никаквих информација о изборима није било на огласној табли зграде и да ли се грађани могу мимо странке кандидовати, нису знали да ми одговоре. Помало су били и збуњени питањем.

Што се тиче информисања грађана о изборима или уопште о мјесним заједницама, моје мишљење је да је оно било катастрофално. У вријеме када се људи не одвајају од мобилних телефона и рачунара, када су окружени разним рекламама преко билборда и телевизија, наше званично оглашавање о изборима се дешава само на званичној страници Града, на огласним таблама мјесне заједнице и вјероватно појединим новинама. Ако грађани већ 27 година не знају шта ради мјесна заједница, гдје се она налази, онда је једина особа која види оглас на огласној табли мјесне заједнице управо она која и мијења све те огласе. Али ако ћемо по правилима, све је испоштовано баш онако како је оглашавање регулисано правилницима.

Са друге стране морам признати да су у Градској изборној комисији Бањалука (ГИК) на сва питања која сам упутио врло сусретљиво и прецизно одговарали. Са те стране мислим да је посао квалитетно урађен, бар онолико колико сам могао примјетити.

Али опет морам напоменути, потребно је много боља информисаност грађана! Као што многе компаније маркетингом промовишу лонце и поклопце, тако се мора промовисати мјесна заједница, активности у њој као и сами избори.

Како успјети у томе треба бити задаћа оним људима који су плаћени буџетом, па им остављамо задаћу за наредне 4 године.
Ево и конкретан примјер каква је излазност била на овим изборима.

pivasevic stav slika1

Табела 1. Број гласачког тијела у МЗ Центар 2

Од укупног броја регистрованих бирача Центар 2, који износи 6562, изашло је 393 грађанина, а од тога је 386 важећих гласачких листова, што је 5.99%!

Шта ћемо са осталих 94.01% грађана?

Најзанимљивије од свега је система гласања, који је омогућио да сви гласачи појединачних кандидата у Центру 2 могу гласати најмање за 1, а највише  за 9 чланова.

Једностанвом рачуницом се долази до резултата да је просјечан број гласача по једном кандидату СНСД-а био 14 грађана!
pivasevic stav slika2

 Табела 2. Потврђени резултати избора за чланове Савјета МЗ Центар 2


То практично значи да је сваки кандидат СНСД-а требао довести личних 14 грађана који би поред њега гласало и за осталих 8 кандидата са њихове страначке листе.

На тај начин су добили просјечно 125 гласова по кандидату.

Уједначеност броја гласова страначких кандидата у табели доказују да су се већим дијелом сви придржавали система („гласајте сви за све“):

3. 131 гласа (просјек 14 личних грађана)
4. 131 гласа (просјек 14 личних грађана)
5. 129 гласа (просјек 14 личних грађана)
6. 127 гласа (просјек 14 личних грађана)
7. 127 гласа (просјек 14 личних грађана)
8. 120 гласа (просјек 13 личних грађана)

осим код кандидата број


1. 145 гласа ( просјек 16 личних грађана)

који је имао највише гласова, јер се очито мало више потрудио наћи више грађана, у просјеку 16, али који ипак нису били добро информисани и нису знали да могу гласати за остале са листе кандидата.

Кандидат под бројем

9. 114 гласова (просјек 13 личних грађана).

Кандидат под редним број

10. 107 гласова (просјек 12 личних грађана)
најмање се потрудио од свих кандидата са листе СНСД-а и због тога није успио ући у Савјет мјесне заједнице.

На истој табели због укупног броја остварених гласаова заузео сам другу позицију. Пошто нисам имао листу, број од 132 гласа који сам добио је просјечан реалан број гласача који су ми дали глас (гласали су већином само за мене), што је 10Х више од других кандидата који су имали просјечно по 13.96 гласача по кандидату.

То на крају збирно значи да сам као појединац, кандидован као независни кандидат, од свих гласова добијених у Центру 2 добио 34.19% од укупног броја гласова, за излазност од 5.99%.

Управо ова анализа говори колико су избори за члана Савјета мјесне заједнице формални и по мени апсолутно неуспјели. Све док сваки кандидат не буде имао минимално својих личних 5%-10% грађана, од укупног броја пријављених, не можемо говорити о успјешним изборима, успјешним члановима Савјета, нити се хвалити овим резултатима, јер је ово само изборна играрија која у реалности неће дати квалитетне резултате.

Квалитетан резултат је активна, многобројна, организована и добро увезана мјесна заједница.

Све друго је само политичко – математичка играрија.

Колико су мјесне заједнице битне, а колико оне код нас реално нису развијене, објаснићу кроз један примјер. Замислимо само једну ситуацију у граду која нас може задесити сваког дана. 


Нови земљотрес као 1969. године! Знамо колико је у тим ситуацијама битно јединство, знање, опремљеност и организација. Земљотреса се сваке године 27. октобра само сјетимо, објавимо у медијима да се десио и заборавимо до следеће године када опет урадимо исто. И тако већ од 1990., а то је пуних 27 година. Сјетимо се поплава 2014. које су направиле велике проблеме у граду, а које су погодиле само дијелове града. Да није било саморганизованих грађана имали бисмо много више проблема. Земљотрес не бира дијелове града, он га у моменту цијелог руши!

Колико је у тим моментима битна организованост града кроз добро увезане мјесне заједнице, приказаћу кроз неколико питања и одговора.

Да ли Град зна колико у овом тренутку има физички способних грађана за акције у ванредним ситуацијама? Колики је тачан број, гдје се налазе и гдје требају да се јаве?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, како ће то неко знати?

Да ли су грађани обучени за овакве ситуације? Ко, када и гдје их обучава? Колико често се понављају вјежбе?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, наравно да нико, никада и нигдје ту обуку није урадио? Наравно да се те вјежбе нигдје ни не дешавају.

На који начин ће Град окупити и организвоати грађане?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, како ће се то организовати у најкраћем времену?

Ко ће  организовати и руководити тим грађанима?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, коме ће се дати повјерење и задатак да руководи грађанима?

Да ли зграде имају довољан број обучених људи за пружање прве помоћи?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, како уопште очекивати да буду обучени и опремљени?

Да ли зграде имају довољан број носила и опреме за пружање прве помоћи?
Ако су мјесне заједнице одвојене од грађана, како уопште очекивати да то имају?

Први и основни циљ свих мјесних заједница треба да буде анимирање, квалитетно информисање и окупљање свих грађана у мјесним заједницама , који ће доћи, не због страначког опредељења и користи, већ због грађанског активизма помоћу којег ће развијати своју заједницу, бити упознат о проблемима које би заједно могли рјешавали.

Мјесне заједнице не смију бити полигон за обучавање нових страначких кандидата и мјесто за формално провлачење одређених докумената како би се законски испоштовала форма.

Мјесне заједнице морају имати јасан мјесечни, полугодишњи, годишњи и десетогодишњи план којег се сви морају придржавати и који мора бити контролисан од стране Града.

Изабрани чланови Савјета морају имати јасне мјесечне, полгуодишње  и годишње задатке које требају завршавати у одређеном року. Уколико се задаци не завршавају, тим члановима не треба бити мјесто у Савјету и такве треба аутоматски мјењати и постављати нове.

И оно што је најважније је да се грађани морају много више самоиницијативно активирати као групе грађана. Грађани морају бити свјесни да странке користе онолико колико им они дозволе. У посљедње вријеме све је више активнијих грађана. Један од позитивнијих примјера су Група грађана „Иницијатива грађана Булевар“ који су изборили свих 9 чланова Савјета и који су већ увелико радили и раде своје акције за своју мјесну заједницу. Такође ту је и Група грађана „Листа грађана заједно за Аду“ који сада имају 5 од укупно 9 чланова у Савјета МЗ „Ада“.

Позивам и остале грађане из других мјесних заједница да се окупљају, контактирају и у будућности активније учествују у креирању свог простора. Прочитајте Статут Града и упознајте се који су начини дјеловања грађана.
 
Најлакше је рећи да су сви други криви. Нису странке криве, криви смо нас 70% који чекамо да неко нешто за нас уради.  Странке само узимају онолико колико им ми обични грађани дозвољавамо, а дозвољавамо им превише.

Pin It

Pisite nam

 znak pisite nam